Однос Српске и Руске војске

Београд 02.01.2013. године

За време Другог Светског рата када су Немци "заглавили" на Руском фронту кренули су у очајничку потрагу за свежим људством. Са окупираних територија почели су да регрутују добровољачке јединице или једноставно да спроводе присилну мобилизацију. Тако је стигао на ред и да окупирана Србија да свој контигент. Када је тај захтев достављен влади др. Милана Недића он је једноставно одговорио забезекнутом Немцу да тако нешто није могуће из простог разлога јер би комплетна јединица састављена од Срба у року од три дана прешла на страну Руса. Наравно компензација за људство је дато у виду рудних богатстава и пољопривредних производа, али оно што је најбитније: ни један војник Србин никада није крочио на тло Русије као окупатор или напријатељски војник.

Овај догађај има своју дубоку тежину и смисао и дан данас. Однос Срба и Руса је увек имао своју нематеријалну, слободно можемо да кажемо мистичну линију. Нико не може да објасни спремност Руса да се жртвују за Српске интересе и спремност Срба да се жртвују за интересе Русије. То се може објаснити једино нераскидивом духовном везом два једноверна и једнокрвна народа. Доказ можемо узети и из западних извора који Србе третирају као мале Русе и Срби су од стране САД тако и препознати и зато индентификовани као непријатељи САД и због тог разлога су били изложени до сада невиђеној агресији почев од 1990. па све до данашњих дана, када се та агресија спроводи неоружаним обликом.

Тај специфичан однос није само изражен у обичном животу и дневној политици. Он се пренео и на војску једне и друге државе. Одувек су се официри и подофицири слали на школовање у Русију још од времена Првога Српског устанка када је Карађорђе након стабилизације прилика слао своје истакнуте борце на школовање у Руске војне школе, а набавка ратног материјала је такође ишла из Русије. Наравно тај тренд се наставио са мањим или већим интензитетом у зависности од прилика у којима се налазила Русија. На пример помоћ је изостала када се Русија нашла на удару помахниталог западноевропског диктатора Наполеона Бонапарте, или када се и сама нашла на удару бољшевичке револуције, али зато помоћ је била максимална за време повлачења Српске војске преко Албаније када је Русија западним "пријатељима и савезницима" јасно ставила до знања да ће склопити сепаратни мир са Немачком уколико се не помогне Српској војсци с обзиром да су западни "пријатељи и савезници" били спремни да Србе оставе на цедилу до коначне пропасти.

Данас се војна помоћ Русије Србији огледа у спремности Руске Федерације да ради на обнови српске војне моћи која није толико страдала од удара НАТО снага, већ од реформе војске спроведене од стране ДС. Шта Србија то може да произведе од војне опреме а што Руси већ немају? Али спремност Русије да нам омогући да производимо одређену опрему за наше и Руске потребе јасно говоре да Русија жели јаку Српску војску способну да одбрани сопствене интересе на целој својој територији укључујући и привремено окупиране.

погледајте линк:

http://srbin.info/2012/12/srbija-okrece-leda-nato-srpsko-ruska-vojna-saradnja-u-2013-godini/

Одбрана - погледајте

Државно-народни савез: Србија-Русија - погледајте